Kažu naivnost je osobina dobrih ljudi sa čistim srcem… Možda neki začetak dobrote, onaj dečiji, da iskreni, ali ne potpun i ne zreo. Čisto srce, čini mi se, pre da podrazumeva prihvatanje ljudi sa svim raspoloživim istinama o njima, uključujući i one koje nisu tako bajkovite i velelepne. Naivna dečja osobina bezuslovnog verovanja jeste značajna za samo uspostavljanje početka odnosa, ali kada naše veze sa ljudima putuju dalje, neizostavno se dođe do raskrsnice kad zbunjeno ne znamo kuda sada. Mogućnosti je više: levo, desno, samo napred, pa čak i nazad, a možda se ne uputimo ni u jednom pravcu od ovih, možda izaberemo da izgradimo novi put tako da nastavimo da idemo zajedno u istom smeru, a ujedno ne odustajući od naše sopstvene zacrtane staze kretanja. Odluka je ta kraljica koja daje instrukcije i uspostavlja pravila za dalji razvoj. Zato, donošenje odluke, ili pak nedonošenje, je jezgro svih odnosa, kako onih unutrašnjih, prema sebi, intrapersonalnih, tako i međuljudskih, interpersonalnih. Nema te osobe koja je po svojim svojstvima idealna za nas bilo kao partner, kolega ili prijatelj. U pitanju su kompatibilnosti u većem ili manjem stepenu, ali ono što nekoga čini savršenim ili bolje rečeno „pravim“ je upravo naša odluka da biramo baš tu osobu, posvećenost i doslednost istoj.
Psiholozi kažu da period idealizacije, pre suočavanja sa realnošću, u partnerskim odnosima traje oko dve godine. Dakle, nakon toga se skidaju „ružičaste naočari“ i sledi realističniji pogled na značajnu osobu. Eto nužnosti za razvijanjem veština koje prevazilaze neproračunatu naivnost, na način koji ne gasi to Dečje iskreno i optimistično u nama, već mu samo daje jake temelje za razvijanje zrele ljubavi. A s druge strane, paradoksalnost ljubavi prema drugima je ta što je itekako srazmerna s ljubavlju prema sebi. Ako želimo da volimo, neizostavno važan deo je davanje sebi onoga što nam je potrebno, ne očekivati od drugih da nam daju što jedino sami sebi možemo pružiti. Koja su naša očekivanja od značajnih drugih, bilo da govorimo o ljubavnim, poslovnim partnerima, roditeljima, ili prijateljima? Treba li uopšte da ih bude, u kojoj meri, u kojim okolnostima? Koga ste doneli odluku da volite danas?
psihološki savetnik pod supervizijom
- Zaštićeno: Literatura Ričarda G. Erskina za članove - 29/04/2024
- Gostujuće predavanje Tommy Ross-Williams - 22/04/2024
- Empatija i vršnjačko nasilje - 06/01/2024
Aleksandra Đurić 
