Svaka četvrta ili peta osoba u Srbiji povremeno ili svakodnevno uzima lekove za smirenje, pokazuje istraživanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. U 2020. godini, kada je izbila i pandemija koronavirusa, građani Srbije su prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva, ukupno potrošili više od tri milijarde dinara na sedative, što je za milijardu više u odnosu na 2018. godinu.

U svakodnevnim situacijama, a posebno tokom globalne krize, ljudi često pribegavaju lekovima za smirenje kao bržem načinu za rešavanje psiholoških problema. Iako je od 2011. godine sedative u Srbiji moguće kupiti samo na recept, do zloupotrebe i dalje dolazi.   

„Neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, u apotekama im izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama. Postoji još jedan fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti, po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj“, rekla je za Euronews Srbija Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike „Laza Lazarević“.

Ljudima koji su dugo u patnji, lek se čini kao jednostavno rešenje, ističe psihoterapeutkinja Kristina Brajović Car. Objašnjava da se ljudi ređe odlučuju da krenu na psihoterapiju, ne samo zato što je to dugotrajan proces, već i zbog toga što nisu spremni da uđu u ulogu pacijenta.“Nekad je potrebno potražiti pomoć stručnjaka““Oni koji imaju problem sa farmako-terapijom, odbojni su im lekovi, ne žele da se obrate medicinskoj struci za pomoć. Oni takođe nisu ni saradljivi kao pacijenti ili klijenti u psihoterapiji. Postoji ta jedna autostigmatizacija, da oni ne žele da prihvate da treba da budu pacijenti. Kada se pojavi ta problematika da neko ne želi lekove, ne znači isključivo da je saradljiv psihoterapijski, to je samo drugi vid otpora koji se pokaže i u radu sa psihoterapeutom“, rekla je za Euronews Srbija Kristina Brajović Car, psihoterapeut.

Lekovi za smirenje prepisuju se pacijentima kada je ugrožen osnovni kvalitet njihovog života, ali njihova primena mora imati strog nadzor lekara.“Psihijatri, psiholozi i svi drugi profesionalci nisu samo ljudi koji će vam prepisati lekove ili nisu samo ljudi koji će vas uputiti na neku vrstu terapije. Nekad je potrebno potražiti pomoć stručnjaka i kada samo osećate nelagodu da bi vam oni pomogli da nađete rešenje i kako da na bolji način upravljate ličnim performansama u svakodnevnom životu i suočavanju sa stresom da biste prevenirali bolest, a ne da biste se lečili“, rekla je Stašević Karličić.

Brajović Car dodaje da psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti, svi oni treba da čine jedan terapijski savez.“Oni treba da čine jednu terapijsku zajednicu koja po potrebi za neke malo složenije slučajeve gde sam lek bez nadzora nije rešenje, svakako da je dobro pored farmako-terapije koja je možda indikovana, takođe pružiti toj osobi makar savete i konsultacije i neku vrstu profesionalnog nadzora“, dodala je Brajović Car.U proseku građanin Srbije je od početka epidemije dnevno trošio 120 dinara na lekove za smirenje, što je dosta više nego 2018.- kada je po danu izdvajao 90 dinara. 

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/39992/gotovo-svaka-peta-osoba-u-srbiji-povremeno-ili-svakodnevno-uzima-lekove-za-smirenje/vest