Problemi sa mentalnim zdravljem pogađaju svaku četvrtu osobu širom sveta, što ih čini jednim od najvećih problema današnjice. Za one koji traže terapeutska rešenja kako bi poboljšali svoje funkcionisanje, terapija virtualne realnosti nudi nove prilike.

 

Kako se razvija terapijska primena tehnologije virtuelne realnosti (VR), tako će se razvijati i načini na koje se ona može koristiti za lečenje određenih psihičkih poteškoća. Za sada se VR koriste pretežno za lečenje anksioznih poremećaja koristeći tehniku poznatu kao Terapija izloženosti virtuelnoj realnosti (Virtual Reality Exposure Therapy -VRET).

 

Kao i kod konvencionalnih metoda tretmana anksioznosti, VRET radi tako što izlaže pacijente njihovim ,,okidačima“ anksioznosti unutar kontrolisane sredine. Cilj je da se klijent osposobi da pozitivno reaguje na događaje koji dovode do anksioznosti, umesto da doživljava stres koji je povezan sa originalnom traumom koja je izazvala anksiozni poremećaj. Međutim, za razliku od klasične psihoterapije, VR terapija nudi brojne prednosti:

• VR tehnologija omogućava terapeutima da osmisle individualizovane planove tretmana na osnovu jedinstvenih potreba svojih pacijenata.
• VRET je superiornija u odnosu na konvencionalne metode lečenja, omogućavajući klijentu veću kontrolu nad sopstvenom izloženošću. Iskustva virtuelne stvarnosti mogu biti dizajnirana tako da budu interaktivna, omogućavajući pacijentima da zadrže osećaj kontrole, čak i kada se jave ,,okidači“ anksioznosti.
• VRET nudi metod za smanjenje anksioznosti bez potrebe za farmakoterapijom.
• Dobro osmišljen VR program tretmana može biti isplativiji (vremenski i/ili finansijski) u odnosu na konvencionalnu terapiju.
• Snažna moć VR-a obezbeđuje privlačnije i autentičnije iskustvo, što rezultira većom efikasnošću.
• Za razliku od konvencionalne terapije anksioznosti, VR aplikacije osnažuju pacijente da nastave sa sopstvenim tretmanom kod kuće, što značajno povećava dugoročnu efikasnost tretmana.

VR terapija neće u svim slučajevima zameniti konvencionalne metode lečenja. Ali čak i kao dopunska terapija, nudi velike prednosti u odnosu na standardne tretmane.

 

VRET pruža više od vizuelnih simulacija scena koje pokreću anksioznost pacijenata. Iako je VR sam po sebi moćan alat, više elemenata se može dodati programu tokom tretmana kako bi se smanjilo njegovo trajanje i poboljša njegova dugoročna efikasnost.

 

Pored trodimenzionalne grafike, VRET može izložiti pacijenta određenom broju podražaja koji simuliraju klijentove ,,okidače“ anksioznosti u stvarnom životu. U zavisnosti od korišćenog hardvera, mogu se proizvesti različite kombinacije sledećih okidača:

 

• Zvuci
• Mirisi
• Vetar
• Razlike u temperaturi
• Akustični efekti
• Naginjanje/ispuštanje
• Vlaga ili kiša

 

Tokom samog izlaganja terapeuti prate puls, disanje i druge vitalne parameter klijenta. Ukoliko klijent postane suviše nervozan tokom izlaganja, terapeut može skratiti seansu ili modifikovati scene izlaganja.

 

VR se može koristiti za lečenje raznih fobija i poremećaja. U nastavku je spisak najčešće korišćenih:

 

• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• Poremećaj pažnje (Attention Deficit Disorder – ADD)
• Hiperkinetički poremećaj (Attention Deficit Hyperactivity Disorder – ADHD)
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
• Agorafobija (strah javnih mesta)
• Akrofobija (strah od visine)
• Araknofobija (strah od paukova)
• Pteromerhanofobija (strah od letenja)
• Glosofobija (strah od javnog govora)
• Napadi panike
• Poremećaji spavanja
• Autizam
• Upravljanje bolom
• Trema
• Poremećaji raspoloženja
• Zavisnička ponašanja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lista fobija i drugih poremećaja je dugačka. Na sreću, VR može efikasno tretirati većinu ovih problema ekonomično i efektivno.

 

Kako sve veći broj stručnjaka uči da koriste terapiju virtuelne, tehnologija će sve više sazrevati i vremenom uključivati još efikasnija rešenja i još više poteškoća sa kojima se može raditi VR tehnologijom.