Crvenkapa i Transakciona analiza

Da se vratimo psihološkim igrama, dramskom trouglu i bajkama, sada po Stivenu Karpmanu, još jednom čuvenom TA teoretičaru.
Bajke, mitovi, legende i ostala dramska građa predstavljaju dramatizaciju ljudskih odnosa i zapleta. Crvenkapa, započinje svoj dramski ciklus iz pozicije Spašavanja.
Majka Spasilac (kao što „spasioci“ to obično čine) šalje kćerku kao pomoć umesto da sama priskoči.

U susretu sa vukom u šumi, Crvenkapa otpisuje sva prethodna saznanja koja ima o motivima jednog vuka da stupi u komunikaciju sa devojčicom, a time i moći da zaštiti sebe, te postaje Žrtva dajući mu tražene informacije. Od ovog trenutka, priča poprima predvidljiv tok. Crvenkapa zatiče u bakinoj kući vuka (Progonioca) prerušenog, u ulozi bake (Žrtve). Crvenkapino otpisivanja realnosti, pri ponovnom susretu sa vukom, poprima astronomske srazmere, kako to obično i biva sa Žrtvama. Crvenkapa propuštva da primeti da je njenu baku zamenilo dlakavo, smrdljivo stvorenje koje nevešto laže. Crvenkapa, čak pridodaje anticipirajućem užitku Progonioca, igrajući igru „Glupan“ sa vukom: “ Gle kako velike zube imaš“.

Nakon što se dočepao Crvenkape, vuk nastavlja spokojno da drema u bakinoj kući. U tom, savršeno uvremenjeno nailazi Progonilac/Spasilac, lovac koji je prolazio baš tuda i svratio da obiđe naizgled praznu kuću. Rasporivši vuka zbog dobre intuicije, spašava dve Žrtve odjednom, koje nisu uspele same da pronađu svoj put izlaska iz nevolje. No, Žrtve ne ostaju zadugo samo Žrtve. Ubrzo postaju surovi Progonioci koji pune vukov stomak kamenjem pre nego što ga ponovo zašiju i time osude na naporan život usled lošeg varenja i teškog kretanja. U međuvremenu, dok se sve ovo dešava majka Spasilac, samozadovoljno i blaženo neinformisana o krvavom obrtu u bakinoj kući, uz televiziju i kamin čestita sebi na plemenitosti i mašta o svom udelu u bakinom testamentu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.