Život pod pritiskom negativnih emocija

Sasvim je izvesno da bi najveći broj ljudi ukoliko povredi koleno, iščaši zglob ili se poseče na nešto, otišao kod lekara da potraži pomoć. Ukoliko smo nešto radili što je prouzrokovalo bol, to stanje svakako zahteva da ispitamo, kao i šta je do njega dovelo ili kako ćemo dalje s tim. Tačnije, pitamo se: Šta mi je činiti? Možda me povreda poziva da promenim dugogodišnje navike i na primer promenim način trčanja; možda moram da krenem na neku vrstu terapije ili rehabilitacije.

Kada je u pitanju fizička aktivnost verovatno bi tako postupio i moj klijent koji ima neku vrstu patnje ili teskobu koja ga čini da živi vrlo kompulzivno. Kad bol dolazi iz mentalne sfere, nekim ljudima je teško da sagledaju njegov uzrok i prepoznaju šta je to što im zapravo smeta.

Kompulzivno ponašanje

Tako je ovaj klijent u naletu obaveza počeo da „gubi glavu“, kompulzivno da jede, malo i da puši marihuanu, između posla i kuće razvozeći decu na njihove aktivnosti, a da ih zapravo ni ne vidi, niti čuje, gubeći stvarni kontakt s njima. Polako, ali sigurno, počeo je da oseća krivicu i krivi sebe što je supruga definitivno priznala da ima partnerku i da želi da se razvede. Pod intenzitetom pritiska neprijatnih emocija dozvoljavao je sebi i poneki „ekskluzivni ekstazi trip“, što  je dolazilo u obzir samo na žurkama. Ovakav sled događaja doživeo je kao čudovišta koja su iskočila iz mraka njegovog života i napadaju ga. Iako svi ponekad imaju teškoće na koje ne mogu neposredno da utiču, ipak je shvatio da svoje probleme pogoršava još više onim što radi. I bilo je sasvim prirodno što ga je sve bolelo.

Kompulzivno ponašanje je često ono što osoba radi da bi se izborila sa neizvesnošću, teskobom, anksioznošću i svim ostalim neprijatnim emocijama kako bi ih kontrolisala. Da bi problem rešio, ovaj klijent je pokušavao da ga se oslobodi uzimajući povremeno drogu, ili s druge strane paradoksalno odlazeći u teretanu ili na trčanje. U jednom momentu shvatio je da je u zdravom telu zdrav duh samo ako je i glava zdrava.

Uznemirena psiha

Ipak, nijedan od ovih načina nije uklonio uzrok njegove uznemirene psihe koja je smišljala nove načine borbe za mir. U jednom razgovoru sa bebisiterkom svoje dece došao je na ideju da možda može sebi da pomogne razgovarajući sa psihoterapeutom, gde bi krenuo u susret upravo toj svojoj duševnoj boli koju je non stop sanirao na kratke staze. Nije želeo više samozavaravanje ili kontrolu. U psihoterapijskom setingu ono što plaši mnoge osobe jeste nošenje sa neizvesnošću i razumevanje složenosti osećanja sa kojima osoba dođe u kontakt. Ipak, svi nesvesni sadržaji vremenom kad dođu do svesne spoznaje, imaju veću šansu da doprinesu promeni ponašanja. Tako je upravo i moj klijent, istražujući iskreno i hrabro poruke svog nesvesnog, prestao da odlaže stvari koje su neprijatne. Imao je poslove koje više voli i njima bi se posvećivao do poslednjeg atoma energije, a one koje ne voli bi maksimalno izbegavao. Kretao se ka istrajnosti u svojoj 37. godini.

Koraci ka suočavanju

Čuveni Milton Erikson, jedan od začetnika hipnoterapije, jednom prilikom je rekao: „U svakom ponašanju se krije dobra namera“. Dakle, iako neka ponašanja osobe ne vode na cilj, ona ih iz nekog razloga preduzima. Kada je otkrio tu skrivenu nameru koju mu je pružio njegov nesvesni um, shvatio je i da može da izabere novih tri do pet ponašanja koja nisu odlaganje, a koja će biti novi vodiči ka njegovoj dobroj nameri.

Shvatio je da idealno vreme za decu nikada neće doći, ali da on može da bude „uključen“ dok ih razvozi na aktivnosti, tako što će biti zainteresovan za njih, njihova dešavanja, prijatelje i nevolje. Postao je blagonaklon prema sebi i nije više sebi postavljao različite rebuse tipa „ako- onda“, već se u svojoj organizaciji dana pitao „šta sada želim“ ili „šta treba da radim?“ Usredsređivao se sve više na svoja čula i na dnevnom nivou, postajući svestan situacije u kojoj se nalazi, ne samo pasivno žonglirajući u njoj. Onog trenutka kada je odbacio želju da se nešto drugo dešava u njegovom „sada“, napravio je veliki iskorak u suočavanju sa onim što je nosila svaka njegova situacija. Postao je svesniji i realniji.

Psiholog Maja Pavlov,
Psihoterapeut, Transakcioni Analitičar i supervizor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *