Čovek je neizbežno izložen različitim fizičkim i psihičkim stresnim situacijma (stresorima), koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Zato, ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne, koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti. Stres je psihička i fiziološka reakcija osobe na stresore, stimuliše (draži) različitog porekla. Obično ih delimo na unutrašnje i spoljašnje.

Uopšteno gledano, spoljašnji faktori su: velike životne promene, neprijatni događaji na poslu ili u školi, teškoće u odnosima sa drugima, konflikti u porodici i partnerstvu, finansijski problemi i mnogi drugi izazovi i problemi prilagođavanja. Česti unutrašnji, psihofizički, faktori koji mogu dovesti do stresa su: hronična zabrinutost, pesimizam, nerealna očekivanja, perfekcionizam, rigidno mišljenje, stav “sve ili ništa” i slično. Tipične manifestacije to jest simptomi stresa su: Pojačano znojenje, bolovi u leđima, bolovi u grudima, seksualne disfunkcije, grčevi u mišićima, glavobolja i tokom odmora, pad imuniteta, problemi sa spavanjem, problemi sa stomakom, promene krvnog pritiska i rada srčanog mišića, kožne bolesti, astma, škrgutanje ili stiskanje zuba, grickanje noktiju, košmari, alergijske reakcije.

Mogući uticaji stresa na misli, osećanja i ponašanja su: Anskioznost, depresivne reakcije, intenzivne emocije, nesigurnost, pad samopouzdanja, problemi sa koncentracijom, prejedanje ili izgladnjivanje, zloupotreba lekova, alkohola, cigareta, svadljivost, često plakanje, brzo umaranje i povlačenje u sebe.

Akutni stres brzo se javi i prođe i ne ostavlja posledice, dok hroničan stres može ostaviti ozbiljne posledice. Simptomi akutnog stresa mogu biti blagi, ali i veoma dramatični. Simptomi akutnog stresa, za razliku od hroničnog stresa mogu biti lako uočljivi. Javljaju se odmah ili ubrzo posle neprijatnog događaja ili situacije, ali isto tako relativno brzo nestaju.

Dakle, visok nivo stresa dovodi do lučenja hormona stresa, posebno kortizola i acetilholina. Dokazano je da ove supstance utiču na kvalitet memorije.

 

U Transakcionoj analizi, velika pažnja posvećena je teoriji i analizi životnog skripta. Životni skript odnosi se na niz usvojenih poruka i pretpostavki o sebi, svetu i drugima. Takođe, važan aspekt u analizi životnog skripta je i memorija, odnosno selektivno pamćenje odabir reakcija, reči i poruka u komunikaciji sa drugima, koje povratno potvrđuju životni skript.

Akutni, a posebno hronično stres, može da doprinese potvrdi životnog scenarija, jer u takvim situacija pothranjujemo memoriju sa pričama koje su u skladu sa skriptom. Upravo životni skript može da blokira osobu da u stresnoj situaciji na adekvatan emotivan način pruži odgovor i efikasno reši problem.

„Ovo je od posebne važnosti u razmatranju psiholoških poremećaja, gde sećanja mogu da se iskrive negativno, tako da podrže mehanizme koji podržavaju poremećaj. U TA terminima, ovo se može tumačiti kao referentni okvir koji iskrivljuje ili rekonstruiše sećanja da podrže životnu priču osobe“ (Mark, Vidouson, „Razumevanje i terapija tehnikama transakcione analize, Depresija“, Psihopolis Institut, Novi Sad, 2016., str. 104.)

 

U terapijskom radu sa hroničnim posledicama stresa, od tehnika TA, može se koristiti:

– Analiza životnog skripta koja obuhvata tumačenje i analizu skriptnih uverenja, skriptnog ponašanja i potkrepljujućih sećanja.

– Dekontaminacija Odraslog – nakon analize životnog skripta terapeut može da pozove klijenta da izaziva i testira svoja skriptna uverenja u odnosu na „ovde i sada“.

– Donošenje novih odluka o sebi, drugima i svetu generalno kroz ugovor o promeni. Na primer dogovor i plan sa terapeutom o tome u kojim situacijam i na koji način će osoba drugačije reagovati (učenje novih obrazaca i ponašanja na predlog samog klijenta, koje će prvo testirati u bezbednom okruženju).

– Jačanje negujućeg stave prema sebi (vežba sa dve stolice koja ima za cilj podsticanje dijaloga između kritikujućih i podržavajućih elemenata Self-a) radi produbljivanja doživljaja realnosti terapijske seasne kroz aktivno i kreativno angažovanje klijenta u procesu promene.

– Važno je da terapeut prilagodi terapijski pristup svakom pojedinačnom klijentu pogotovo u radi na promeni životnog skripta radi prevencije hroničnog stresa i sindroma izgaranja.

 

 

 

Alen Veličković, praktičar Transakcione analize

dr Aleksandra Đurić, psihološki savetnik

Autori teksta, kao psihoterapeuti u treningu, pružaju usluge psihoterapije pod supervizijom.