Zvanična definicija psihoterapije glasi: „psihoterapija je ,,zajednički naziv za niz tehnika i procedura koja se sastoji iz razgovora između terapeuta i klijenta, koji nastoje ukloniti poremećaje u doživljavanju i ponašanju, menjati neke osobine ličnosti zbog kojih osoba nema adekvatne socijalne odnose i/ili podsticati pozitivan razvoj osobe“. Mnogi, međutim, psihoterapiju izjednačavaju sa lečenjem psihijatrijskih bolesti i zbog toga ljudi često ne traže pomoć kada im je potrebna, strahuju da će u društvu biti „obeleženi“ ili iz društva izopšteni.

Iskustvo ipak potvrđuje da je čoveku ponekad potrebna mala pomoć psihoterapeuta da bi rešio ogroman problem i zato je prava šteta što ovakav vid pomoći ljudi sami sebi uskraćuju samo zbog negativnih uverenja i predrasuda, sopstvenih ili tuđih. Prevazilaženje predrasuda i smanjenje negativnih uverenja i emocija jeste važno naročito kod mladih, jer oni mogu da posegnu za opasnim zamkama koje im se u trenutku ponude kao rešenje, a kada shvate da su mali problem rešili tako što su upali u veliku nevolju, može da bude već kasno za bezbolna i elegantna rešenja kakva psihoterapija nudi.

Udruženje građana „Umeće življenja“ iz Šimanovaca je preko projekta „Destigmatizacija psihoterapije kod mladih“, a uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, održalo niz radionica sa srednjoškolcima u prostorijama srednje Tehničke škole „Milenko Verkić Neša“ iz Pećinaca kako bi se, koliko je to moguće, mladi ohrabrili da potraže psihološku pomoć ili savet u pravo vreme i tako otklonili prepreke koje im stoje na putu da ostvare svoje planove i postanu uspešniji, zadovoljniji i srećniji. Direktorka srednje Tehničke škole Spomenka Rakić je podržala projekat jer je, kako nam je rekla, procenila da je za mlade od nemerljivog značaja dostupnost pomoći u trenutku kada im je prava pomoć neophodna.

Koliko je destigmatizacija psihoterapije važna za mlade pokazuje primer maltretiranja i zlostavljanja adolescenata preko društvenih mreža. Najčešće se desi da žrtve zlostavljanja ne mogu da trpe pritisak odbačenosti od društva, a izrazito retko saopštavaju svoj problem starijim osobama koje bi mogle da im pomognu. Većina mladih se povlači u sebe i dočeka ,,tačku pucanja”, što može da rezultira tragičnim ishodom. A svakako bi manje mladih patilo zbog ovakve vrste nasilja, kada bi se obratilo psihologu. Zbog straha da će možda pogoršati svoju situaciju ako se obrate stručnjaku, oni to ne čine i biraju da pate ,,u tišini”.

Istraživanja rađena širom sveta pokazuju da i dalje postoji izrazita stigmatizacija psihoterapije. Jedan od mogućih uzročnika takve slike jeste postojanje predrasuda prema korisnicima psihijatrijskih ustanova. Postoji mogućnost da je to jedan od razloga što ljudi nerado idu na terapiju – misle da će biti izjednačeni sa osobama koje imaju psihijatrijske probleme, te da će ih bližnji i šira zajednica tada odbaciti.  Najčešći razlozi zbog kojih mladi ne traže pomoć jesu: „Ljudi će misliti da sam lud.“, „Misliće da ne mogu da kontrolišem sopstveni život.“ ili „Misliće da preuveličavam stvari.“

Prva radionica projekta održana je u prostorijama srednje Tehničke škole 18. maja, u trajanju od dva sata. Radionicu su vodile psiholog Ana Andonov i dr Milica Nikolić. Radionici je prisustvovalo 18-oro učenika, koji su pre početka rešili prvi test upitnika o destigmatizaciji psihoterapije. Iako sumnjičavi u početku, sam teorijski deo radionice ih je dovoljno zainteresovao, da bi već u drugom delu radionice i sami postavljali pitanja koja su za njih značajna.

Radionici je u nekoliko navrata prisustvovala i pedagog škole Danijela Ovuka, a sa njom je ostvarena izuzetna saradnja i nakon radionice. S obzirom na to da je otvoreno mnogo zanimljivih tema, učenicima je ostavljen kontakt telefon kako bi imali mogućnost da se jave ukoliko imaju dodatnih pitanja, ili je otvorena tema o kojoj nisu želeli da razgovaraju pred grupom, ili iz bilo kakvog drugog razloga. Kontakt su bez zadrške uzeli, tako da se može očekivati i naknadno javljanje telefonom, mejlom ili na neki drugi način nakon završetka projekta.

Druga radionica održana je 23. maja sa istim učesnicima, takođe u trajanju od dva sata, a treća 1. juna, s tim što se timu psihoterapeuta priključila i psiholog Katarina Brkić, a glavna tema bila je – komunikacija. Bilo je reči o verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, pri čemu su praćena interesovanja učesnika, tako da je i tema na licu mesta prilagođena pitanjima koje su učesnici imali.

Za kraj, mladima je stavljeno do znanja da kraj ciklusa radionica ne znači i kraj kontakta sa udruženjem „Umeće življenja“, te da su mladi slobodni da se jave ukoliko imaju potrebu za tim.
Jer, ponekad je mali savet više nego zlata vredan – ponekad je on života vredan, jer otvara rešenja koja katkad ostaju skrivena, preplavljena emocijama, predrasudama i uticajima ljudi koji večito nešto „smatraju“ i „pametuju“, bez ozbiljnog utemeljenja svojih stavova u struci ili iskustvu. Ne treba zaboraviti – iskustvo koje stariji imaju ponekad je jednostavno neupotrebljivo za rešavanje problema koje mladi danas imaju, jer danas više ništa nije isto kao što je nekad bilo.

Izvor:

http://pecinackiinfoportal.org/ug-umece-zivljenja-simanovci-psihoterapija-nije-bauk/