Ilustacija samoće

Ne želim da budem u vezi zato što imam strah od samoće. Šta ako ostanem zauvek sama?

Imam veliki strah od toga šta ću kad ostanem potpuno sama . Ne družim se i ne izlazim. Samo mi prija druženje sa životinjama. Plašim se šta ću kad ne bude roditelja. Sve veze su mi bile loše. Ne želim da budem u vezi sa nekim samo zato što imam strah od samoće. Sa rodbinom nisam u kontaktu. Svi su formirali porodice i imaju decu. Ja samo osećam strah… – O ovom problemu pište psihoterapeut Maja Pavlov

Samoća ne mora da bude nužno najstrašnija stvar u kojoj se neko nalazi, ali usamljenost može biti nezgodna. Svi smo mi socijalno selektivni, a to zavisi od kriterijuma po kojima biramo sa kim ćemo biti i koliko vredi utrošiti vremena i truda u neko zajedništvo. Tu su i modeli značajnih drugih… Koliko i kako su se roditelji družili, kakva je bila njihova, a kakva je vaša socijalna mreža danas? Ima li tu neke sličnosti? Šta je zajedničko? Univerzalno iskustvo ljudi jeste da ispratimo roditelje sa ove zemlje, kako priliči. Brana Crnčević je jednom prilikom napisao stihove: “Budimo potomci, da bismo bili preci…” To bude teško, ali zaceli, jer roditelji i njihov značaj uvek ostaju negde u nama. Njihov primarni zadatak je da nas osposobe za život. Ako to ne učine, moramo sami. Nije lako, ali je izvodljivo.

Ne znam šta se sa vama dešavalo tokom vašeg odustajanja i šta je uzrokovalo vaše povlačenje od ljudi, kao i šta vas konkretno plaši? Biti u vezi nije najvažnije, već je odraz kvaliteta jednog segmenta života. Za taj kvalitet međutim sami smo odgovorni. Kako iniciramo odnos, kako ga negujemo, kako rešavamo konflikte u relacijama, koliko smo tolerantni i da li se zauzimamo za sebe ili i za druge? Umeće je i razlikovati bliskije i dalje veze, rođačke i prijateljske… Uopšte, važno je imati realna očekivanja, a to postaje upitno kad se suočimo sa neuspesima u bliskim odnosima.

Životinje, “ta divna stvorenja”, ne pričaju s nama, ali su tu, obično dolaze, odlaze i traže da ih pomilujete. Ako vam prijaju, ne vidim zašto ne biste istraživali dalje. I ljudi su bića, malo zahtevnija doduše, sa svim svojim vrlinama i manama, ali dovoljno vredna da ih pomalo upoznate. A to je jedino moguće tako što ćete im se približiti. Ne čekajte, ništa se ne dešava samo od sebe. Još danas draga čitateljko okrenite nečiji broj i pitajte ga kako je.

Izvor: bgonline

Maja Pavlov, psihoterapeut

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *