DR KRISTINA BRAJOVIĆ CAR: Upijajte svetlo danju, noću spavajte u totalnom mraku

Proizvodnja hormona melatonina, koji reguliše dnevni ritam, najjača je usred noći. Pogasite sve oko sebe, proces može da ugrozi i najmanje veštačko svetlo u blizini vašeg kreveta i – probudi depresiju

Praznična euforija je prošla, potrošili ste pare, ništa vam se ne radi, još vas magla, poput malja, udara po glavi. Priznajemo, to su dobri razlozi da vas ovih dana obuzme neraspoloženje. Neko će za tili čas uspeti da odagna sumorne misli i okrene se rekreativnim aktivnostima, druženju s članovima porodice ili prijateljima, dobroj knjizi, šetnji po mestu stanovanja uprkos praznim džepovima, ali treba znati da ovaj afektivni poremećaj može i te kako da bude indikator dubljih psiholoških poremećaja. Udruženi s tegobama na fiziološkom planu, hormonskim disbalansom koji se kod mnogih aktivira tokom kratkih, hladnih i često mračnih zimskih dana, mogu čuda da naprave. I da se ponavljaju.

Dobra vest je da nekad i kvalitetan razgovor sa stručnjakom može da pomogne, na raspologanju su nam i odgovarajući lekovi, suplementi. – Spoljašnji činioci, kojih smo svi svesni ovih dana, u stanju su da naruše našu psihološku ravnotežu i prvi su okidač za nastanak sezonske, zimske depresije, koja može da nas drži sve do početka novog leta – objašnjava doc. dr Kristina Brajović Car, psiholog i psihoterapeut.

Kako još da prepoznamo uvod u ovo stanje? – Uz manji broj sunčanih sati i dana i sezonski virusi, izazivajući fiziološki stres, iscrpljuju dodatno organizam. Takođe, većina ljudi se manje kreće. Vezuju se za zatvorene prostore, neredovno se druže, a to slabi njihovu socijalnu podršku. Uz sve ovo ide i izmenjeni režim spavanja i ishrane.

Koliko sve to može da nas košta? – Zimi često dolazi i do psihotičnih eskalacija, premda treba naglasiti da su one zastupljene tokom cele godine. S druge strane, osobe s neurotičnim spektrom depresija posebno reaguju na pomenute sezonske promene.

Šta još treba da znamo? – Nisu svi podložni sezonskoj depresiji, niti se kod onih koji su podložni ona očitava u istoj meri. Najburnije reaguju i zaista može da se kaže da pate osobe s genetskom predispozicijom prema depresiji. Kod njih može da se utvrdi tzv. endogena depresija.

Tada svetla gore do jutra, jede se noću, nema kvalitetnog sna. Nedostatak melatonina, nesanica i depresija su usko povezani. Možemo li da ga nadoknadimo? – Ovaj hormon pomaže osećaju pospanosti i snu, ali može da izazove i letargičnost, pad energije i usporenost. Naravno, hormonska međuigra kod svake osobe se događa na različit način; stručnjak je taj koji treba da odredi da li će farmakološki tretman melatoninom dobro odraditi posao, ili neće biti baš tako delotvoran.

TERAPIJU ODREĐUJE PSIHOTERAPEUT Kako najefikasnije može da se reaguje? – Uz terapiju kojom će se korigovati lučenje melatonina, na prve simptome depresije može da se reaguje i antidepresivima. Antidepresivi se propisuju samo osobama kod kojih je utvrđena endogena, nasledno uslovljena depresija; kod njih faktori koje smo pominjali mogu da budu okidač za mnogo ozbiljnija stanja, čak i za pojavu suicidnih misli. Inače, terapiju ovim medikamentima propisuju isključivo psihijatri.

Šta se dešava kad su blaži oblici u pitanju? – Neraspoloženje, zabrinutost i negativizam objašnjavaju se hormonskim disbalansom, ali psihoterapija će dati konačan sud. Psihoterapija kod blažih oblika je često sasvim dovoljna – kod pacijenata se razvija veština kontrolisanja i zaustavljanja negativnih misli.

To će im svakako učvrstiti san, pomaže li i veće izlaganje dnevnom svetlu? – U nekim zemljama, posebno na severu, u lečenju sezonske depresije primenjuje se i fototerapija. Ako postoji nedostatak prave sunčane svetlosti, ona se simulira – čini nam se kao da je leto. To je važno jer je veštačko osvetljenje deset puta slabije od sunčane svetlosti koja nas kupa tokom leta i stimuliše naš organizam. Ali ni ova terapija ne pomaže svima u istoj meri.

NEPRIJATELJI HORMONA – stres – kofein – alkohol – duvan

SAVETI ZA BOLJI SAN – danju se što više izlažite prirodnoj svetlosti – smanjite izlaganje veštačkom svetlu – spavajte u totalnom mraku – ograničite unos hrane nekoliko sati pred odlazak u krevet, ne jedite noću

ŠTA DA VEČERATE DA NE BROJITE OVCE DO BESVESTI: – večerajte žitne pahuljice, u kombinaciji s toplim mlekom imaju umirujući efekat – tunjevina i losos su idealan izbor, lak obrok bogat vitaminom B6 – uzmite semenke suncokreta, lana ili susama ako osećate glad pred spavanje, pomažu proizvodnju melatonina – banana, paradajz i kelj takođe omogućavaju kvalitetniji san – dobrodošao je ukusan namaz humus, idealno se slaže sa integralnim hlebom – badem, orah i kikiriki zasićuju, a sadrže umerene količine triptofana (amino-kiselina), koji podstiče stvaranje melatonina.

Izvor: Kurir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *