Rizik i cena slave i  popularnosti

Potrebe za poštovanjem, priznanjem I socijalnim prepoznavanjem su neke od osnovnih ljudskih potreba. Kada se ove potrebe ne zadovolje u porodičnom kontekstu u periodu primarne socijalizacije i/ili u procesu seknudarne socijalizacije u vršnjačkoj grupi i široj društvenoj sredini, emotivno iskustvo čoveka ostaje nekompletirano. Kasnije, u odraslom dobu mogu se javiti različičiti oblici kompenzacije, a ekstremniji primer je potreba za slavom i popularnošću, kada osoba svoj doživljaj identiteta, uspeha i poštovanja vezuje za to koliko je medijski eksponirana i tražena.

Pojam slave danas možemo vezati za pojam potrošačkog društva, kulture spektakla i tržišno orijentisanih medija u kojima su profit, konzumerizam, hedonizam i konformizam dominantni vrednosni obrasci. U takvim uslovima, nastaje hiperprodukcija ličnosti koje postaju slavne jer su dovoljno eksponirane u medijima, a bez nekog stvarnog pokrića, znanja, talenta, veštine. Takva slava je brza, intenzivna ali i prolazna, jer često osobe koje slavu stiču neznanjem ili veštinom, već kroz spremnost na skandalozno ponašanje i eksponiranje intime kako bi do popularnosti došle, budu „zanimljivi proizvodi za jednu televizijsku sezonu“. Takva slava motivisana je iz dva pravca, prvi je socijalni aspekt koji se odnosi na brzu i laku zaradu bez mnogo truda i zalaganja, a drugi je psihološki aspekt koji se odnosi na skretanje pažnje na sebe i sticanje slave kako bi se zadovoljile dublje nekompletirane psihološke potrebe. Za razliku od ove prolazne slave postoji i trajna slava i popularnost koja se gradi iz unutrašnjih potencijala ličnosti, specifičnih veština, znanja i talenata koje osoba poseduje, a manifestuje se u spoljašnjem okruženju. Takva slava je „zauvek“ i nije opterećena lakom i brzom zaradom i narcističkom pažnjom.

Nije svako spreman da intimu izlaže na ovaj način, novac nije dovoljan motivacioni faktor  pa se postavlja pitanje, da li postoje neki dublji psihološki razlozi za ovakvo sticanje slave. Sa tim u vezi su histrionična i narcisoidna ličnost. Zajednička karakteristika im je što su ove osobe izuzetno napadne, egocentrične, žele da im se drugi dive i da ih obožavaju i imaju tendenciju da su uvek u centru pažnje, a slavu i popularnost upravo vide kao kanal kojim će to ostvariti.  Istraživanja su potvrdila da ovaj vid kompenzacije i vezivanja doživljaja identiteta i sopstvene vrednosti kroz socijalne konstrukte, kao što su slava i popularnost, dovode do pseudoidentiteta i do brojnih psiholoških kriza. Njihov narcistički self je toliko slabašan, da se fragmentira, čim slava i popularnost prođu, što se kod instant slave uvek i desi.

Zrelost ličnosti odnosi se na ravnotežu između identiteta i integriteta. Mi se kao ljudska bića odnosimo i razvijamo u socijalnoj sredini, ali takođe smo i jedinstvena ljudska bića, sa specifičnim potencijalima. Mišljenja sam da nije konstruktivno ni kada se osoba povlači iz socijalne sredine da bi sačuvala sopstvenu individualnost, ali nije dobro ni kada osoba previše naglašava socijalnu afirmaciju i zaboravi na sopstvenu individualnost, što je često slučaj sa slavnim ličnostima. Čoveka moramo posmatrati u njegovom totalitetu, kao individualno i kao socijalno biće koje ne može biti uniformisano i ukalupljeno.  Svaki osoba  je autentično ljudsko biće koje treba da teži autonomiji.

Tekst pripremila i uredila dr. Aleksandra Đurić

TAUS

TAUS

Balkanska Asocijacija za Transakcionu Analizu
TAUS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *