TA koncepti u radu sa decom sa posebnim potrebama

 

U Romanu ‘’Morski vuk’’. poznatom delu Džeka Londona, izneta je jedna zakonitost, veoma poznata ljudima kojima je plovidba profesija i poziv, a manje poznata, ili gotovo nepoznata, ljudima kojim more i plovidba ne zauzimaju centralno mesto u životu – ‘’Najsporiji brod određuje brzinu kojom flota plovi’’ . Ovaj aksiom, sličan onom da izdržljivost najslabije karike određuje jačinu lanca, se može preneti i na ljudsko društvo, pogotovo u aspektima njegovog postojanja u funkcionisanja. Mera razvijenosti, samosvesnosti i emancipovanosti jednog društva svakako jeste način na koje ono tretira ‘’najsporije brodove’’ i ‘’najslabije karike’’, tj ljude koje, onako kolokvijalno, svrstavamo u one ‘’sa posebnim potrebama’’.

Iako rad u ustanovi čiji su korisnici iz gore pomenute kategorije može biti veoma težak, sa bezbroj teškoća i nepredvidivih situacija, on je takođe i pun izazova, kao i mogućnostima za inovacije u radu i primenu određenih metoda koje, bar u formalnom smislu, izlaze iz stalne defektološke prakse.

U ovom tekstu želim da dam mali uvid u određene koncepte transkacione analize koji su se pokazali veoma korisni u radu sa decom untar ustanove, posebno u scenskom nastupu. Pred samo obrazlaganje, nužno je pomenuti profil dece: gluvonemi, mentalna retardacijai ( laka i umerena ), Daunov sindrom, Aspregerov sindrom, ADHD, poremećaj ponašanja, vaspitna zapuštenost etc. Takođe, treba pomenuti i socijalni kotekst, tj da je većina dece izmeštena iz svojih primarnih porodica, kao i da us mnoga od njih bila žrtve zlostavljanja i da su preživela razne traume. Na žalost, zbog manjka resursa, deca su ‘’izmešana’’, ne postoje gurpe za decu istih profila.

Na prvu upotrebu  TA metoda, u radu sa osobama sa posebnim potrebama, sam naišao u knjizi “JA SAM OK, TI SI OK” od Tomasa A. Harisa, gde je on izložio, doduše ne posebno razrađeno, upotrebu strukture ego stanja u komunikaciji. Iako sam bio veoma skeptičan, pokušao sam i pokazalo se veoma delotvorno – kratka edukacija o ego stanjima i pozivanje na ‘’aktuelizaciju’’ određenog ego stanja, tj izlaženje iz jednog i ulaženje u drugo je bilo, u većini slučajeva, veoma delotvorno, čak i u slučajevima ispoljavanja agresije tokom proba ( u predstavi je učestvovalo 35 dece, raličitih profila i različitog uzrasta. Probe su se održavale mesecima po četri sata dnevno što je često proizvodilo veliku napetost ). Takođe, na samoj sceni, struktura ego stanja je dosta pomagala da oni veoma lako uđu u uloge, i to na način koji je mnoge gledaoce doveo do čuđenja.. – Dete koje je glumilo cara je pozivano u ego stanje roditelja,  deca koja su se, u sklopu scene igrala, su pozivana u ego stanje deteta, glasnik je pozivan u ego stanje odraslog… Na kraju, jedan preovlađujući komentar je bio da deca nisu glumila, ona su jednostavno bila!!!

Ono što sam na početku svog rada u ustanovi uočio, a što će mnogima zvučati paradoksalno,  jeste visoka stopa autentičosti kod ove dece – pozicija sa koje nastupaju je krajnje ‘’prirodna’’, što mi je dalo ideju da primenim još jedan TA koncept – dramski trougao. Pozivanje da, na sceni, ulaze u uloge Progonioca, Spasioca i Žrtve je takođe bilo polotvorno – scena gde pobeđeni kralj, u ulozi žrtve, kleči i gleda u pod, dok oko njega hoda kralj pobednik, u ulozi progonioca, je odisala potpunom autentičnošću. Takođe, scena u kojoj nesrećni kralj, opet u ulozi žrtve, odlazi kod svoje majke, koja je bila u ulozi spasioca, je bila krajnje uverljiva. Takođe, precizno izrađena kostimografija i rekviziti su pojačavali doživljaj, kako glumaca tako i publike. Na kraju, iznoseći na scenu svoje sadržaje ego stanja, kao i svoje doživljaje uloga dramskog trougla, deca su izvršila određenu sintezu i, putem likova iz predstave, došli do boljeg samorazumevanje, kao i do boljeg shvatanja sopstvenog života.

Ovo bi ukratko bilo moje iskustvo upotrebe TA metoda u radu sa decom sa posebnim potrebama, doduše u jednim posebnim uslovima i posebom kontekstu. Na kraju, treba konstatovati da je TA u radu sa osobama sa posebnim potrebama terra icognita na našim prostorima i da su moje intervencije pre bile jedan eksperiment nego što su bile plod jednog dubokog naučnog promišljanja. Nadam se da će moje izlaganje stvoriti podstrek da se u ovu oblast uđe na jedan naučno+istraživački način.

Tekst napisao
Stevan Simonović
Predsednik skupštine UO TAUS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *