Pepeljuga i transakciona analiza

Izabrati ili biti izabran?

Početak drame kreće sa psihološkom igrom “Jadan ja”…Pepeljuga bespogovorno prihvata tešku sudbinu verujući u svoju inferiornost u odnosu na druge ukućane. Onako kako je drugi tretiraju odrediće i njen unutrašnju doživljaj sopstvene vrednosti. Da bi ostala istrajna u ulozi koju je prihvatila, morala je da izoluje sve one potrebe koje po rođenju ima – da bude sebi važna, da zna šta oseća, da otvoreno traži i uzima ono što joj treba.

Srećom, odrastanje i sazrevanje ipak spontano nanose štetu njenim pogrešnim odlukama i negativnom prilagođavanju ličnosti na nepovoljne uslove života. Počinje da uviđa da je drugačija životna priča, ma koliko daleka od nje, ipak moguća. Postoje “srećni prinčevi” ali i “srećne princeze” koji se ne skrivaju u pepelu iza onih kojima prepuštaju ulogu “razmetljivih negativaca” kako bi sačuvali svoje nevino lice i javnu prezentaciju “mučenika”.

 

“Ja sam Ok – drugi nisu Ok, moto je kojim se štiti od dubljih povreda. Zahvaljujući tome stabilno je izgradila identitet “Dobre devojke” u svojim očima, ali i u očima skriptom odabrane publike. Konačno, umorna od igre “Jadan ja”, Pepeljuga odluči da rizikuje i otvoreno traži ono što od života želi”

Tim istim negativcima ne nedostaje inicijativa, niti snaga volje, da žive svoje živote prema sopstvenim izborima. Ipak, oni zaista jesu prvi na meti kritičara koji posmatraju dramu sa strane. Uprkos tome, svi negativci su oberučke prihvaćeni u životu jedne Pepeljuge. Oni joj pomažu da definiše i uobliči svoje slabosti, strahove i nesigurnosti i pretvori ih u prave vrline u poređenju sa “lošim” osobinama ljudi kojima je okružena. Pre svega, u svojim očima dobija priznanje za identitet “Dobričine” i prestaje da veruje da ona sama nije Ok, iako je drugi ne tretiraju dobro.

Ja sam Ok – drugi nisu Ok, moto je kojim se štiti od dubljih povreda. Zahvaljujući tome stabilno je izgradila identitet “Dobre devojke” u svojim očima, ali i u očima skriptom odabrane publike. Bez obzira što su to ptice, konji, psi i miševi, važno je da su iz iste priče i da dele njeno gledište. Nakon toga, Pepeljuga je spremna za nove izazove društvene realnosti. Konačno, umorna od igre “Jadan ja”, Pepeljuga odluči da rizikuje i otvoreno traži ono što od života želi. Provod, prilike, radost, igru, zadovoljstvo…Naravno, ne dobija odmah ono što je tražila.

 

 

Ništa novo! “Ne može”,”Ne sad”, “Zašto baš ti”, “Neću”, “Ne mogu”, “Ne znam”… Česti su odgovori kad nam je potrebna saradnja drugih da bismo realizovali naše namere i ideje. U svakom slučaju, biti slobodan ne znači da će se plan uvek i ostvariti. Kao što ni odbijanje ne znači da “nije trebalo ni da tražimo”. Onaj ko je svestan onoga što zaista želi i veruje da mu pripada, pronaći će način da to i dobije. Makar to bilo uz pomoć bundeve, miševa i vila. Naravno, izlazak iz jednog lošeg životnog obrasca ne ide odmah skokom u autonomiju. To jednostavno ne biva, ni u bajkama. Tako je Pepeljuga na jednu noć odustala od igre “Žrtva” da bi iskusila kako je to biti “Seljanka”. Ovo je metafora i naziv psihološke igre, ne pogrdna reč za ženu koja se bavi poljoprivredom. “Seljanka” nema poverenja u sebe, nekritički veruje osobama visokog statusa, stalno pita za savet ljude za koje veruje da su bolji i pametniji od nje, ali ih na kraju nikad ne posluša, primeni savet, niti ga zapamti, već umesto toga pronađe način da ih brzo zameni drugim uglednim savetnicima ili da ih diskredituje kao neznalice, iako in ne razume, niti sluša (The Peasant Game; Bern, Koju igru igraš, 1998. ). U istom maniru, Pepeljuga uoči zabave veliča značaj i važnost uspeha i vrednosti ljudi koji organizuju događaj i dolaze na takva zabave. Sebi daje za pravo jedino da pasivno posmatra kako drugi uživaju i to površno, izgledom, uklopivši se u društvo, ali zadržavajući osećaj da suštinski ne pripada svetu kojem se najviše divi. Danas bi joj Instagram dosta pomogao u tome da se još lakše i brže slikom uklopi gde god želi i da čak ne mora da se izlaže izazovu ličnog suočavanja, niti razgovora.

 

“Ništa novo! “Ne može”,”Ne sad”, “Zašto baš ti”, “Neću”, “Ne mogu”, “Ne znam”… Česti su odgovori kad nam je potrebna saradnja drugih da bismo realizovali naše namere i ideje. Pepeljuga je uspela mnogo više nego što je njena prvobitna uloga Posmatračice nalagala. Danas bi joj Instagram dosta pomogao u tome da se još lakše i brže slikom uklopi gde god želi i da čak ne mora da se izlaže izazovu ličnog suočavanja, niti razgovora”

 

Zatim, još jedna zamka novog skriptnog i dramskog obrta. Pepeljuga je uspela mnogo više nego što je njena prvobitna uloga Posmatračice nalagala. Uspela je da bude primećena i odabrana. To je za njene tadašnje kapacitete i doživljaj sebe bio ipak preveliki zalogij i ona izbegava spontan i slobodan susret sa princem spašavajući se od rizika intimnosti skriptnim potezom Umalo. “Umalo da upozna baš mene i moju istinu umesto Instagram slike, ali sam vešto utekla. Ostala je samo cipela, ali to nije dovoljno da zna da ko sam i koliko u stvari nisam ono za šta se predstavljam.”

Uporni princ, ne staje ovde i ne pristaje na igru. Zaljubljenost ga nagoni da od života traži više od igre. Sprovodi opsežno istraživanje na terenu, nakon kojeg svi lažni argumenti i lažna predstavljanja padaju u vodu. Jednostavno, reklama nije dovoljna, niti potrebna, kada znamo tačno šta želimo, a šta ne. I to se na kraju i potvrdi, bez obzira na to što su se na reklamu prolili znoj, krv i suze.

Ni pepeo ne uspeva da sakrije kvalitet. Onaj ko ume da vidi i zna šta hoće dovoljno je inspirativan da pridoda na samopouzdanju i onima koji ga nemaju u dovoljnoj meri. Pepeljuga razotkriva svoje plemenito biće i zainteresovanost, prihvata rizik intimnosti, napušta igre, odustaje od Pepeljuge, ali i od Instagram lepotice, i za sada, čini se, nema primedbi.

 

 

 

Autor teksta:

Kristina Brajović Car, PTSTA, trener i supervizor transakcione analize u psihoterapiji

EATA Newsletter Editor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *