Šta je ono što zaista želimo?

 

Pisaću malo o tehnici transakcione analize. Postoje tri ego stanja koja čine strukturu ličnosti. To su: Roditelj, Odrasli, i Dete.
U ego stanju Roditelj introjektovane su naše roditeljske figure i važni autoriteti. Roditelj je nosilac našeg sistema vrednosti, morala i sudova. Odrasli je naš kompjuter formiran na osnovu učenja i iskustva, on realno procenjuje situaciju u sadašnjem trenutku na osnovu informacija i argumenata.U ego stanju deteta uskladištene su sve naše emocije, Dete je takođe nosilac intuitivnosti i kreativnosti. Kada donosimo odluku važno je da sva tri ego stanja u tom procesu budu uključena, inače će jedno od njih odluku sabotirati.

 

Dobra vest je da ne moraju uvek sva tri dela naše ličnosti da sarađuju kako bi se želja ostvarila, nekad je dovoljna samo saradnja Deteta i Odraslog. Iz Deteta ide sva naša motivacija, a Odrasli procenjuje kako na realan način želja može da se ostvari. Sa druge strane, želja da udovoljimo našem unutrašnjem Roditelju, odnosno intorjektovanim roditeljskim figurama nikad nas ne napušta. Međutim, kroz razvoj ličnosti i iskustvo naučimo da se sa tim porukama nosimo i da ih uz pomoć Odraslog neutrališemo.

 

 

Vežba:

Najpre sastavite spisak želja, sve što vam padne na pamet.

Na primer, želim:
– Psa
– Puno prijatelja
– Kuću u prirodi
– Da prestanem da pušim

 

Vrednost ovog spiska je u njegovoj određenosti i spontanosti. Sledeći deo vežbe je da se za svaku želju sa liste zapitate, koji deo vaše ličnosti to želi – Roditelj, Odrasli ili Dete.
(Vežba je iz knjige “Osećati se OK, Tehnike transakcione analize”, Ejmi Bjork Haris, Tomas Haris, Psihopolis Institut, Novi Sad, 2011., str. 163.)
To zahteva vreme i razmišljanje, ali tako je sa svim analizama. Ako zaključimo da npr. Samo neko ego stanje želi neku želju, teško je da će se ona ostvariti. Evo na primer gore napisana želja “želim da prestanem da pušim”, ako se dobro zapitam, to je želja mog unutrašnjeg Roditelja (čiji mi glas poručuje da je ono štetno za zdravlje i da moram da batalim cigare), ali moje Dete ne želi da ostavi cigarete i najverovatnije je da će tu želju sabotirati.
Sledeći primer “želim psa”, to je želja mog unutrašnjeg Deteta, ali ovog puta moj unutrašnji Roditelj se sa njom ne slaže (higijena, obaveza i sl.) i opet je velika verovatnoća da će i ova želja ostati neostvarena.

“Kada donosimo odluku važno je da sva tri ego stanja u tom procesu budu uključena, inače će jedno od njih odluku sabotirati”

Eto kratkog uvida i odgovora na pitanje, zašto nekad ne znamo šta želimo i zašto nekad odustanemo od naših želja. Za početak, potrebno je napraviti spisak želja, a potom ih detaljno analizirati. Dobra vest je da ne moraju uvek sva tri dela naše ličnosti da sarađuju kako bi se želja ostvarila, nekad je dovoljna samo saradnja Deteta i Odraslog. Iz Deteta ide sva naša motivacija, a Odrasli procenjuje kako na realan način želja može da se ostvari. Sa druge strane, želja da udovoljimo našem unutrašnjem Roditelju, odnosno intorjektovanim roditeljskim figurama nikad nas ne napušta. Međutim, kroz razvoj ličnosti i iskustvo naučimo da se sa tim porukama nosimo i da ih uz pomoć Odraslog neutrališemo.

 

U daljem procesu terapije i savetovanja, pravi se plan promene odnosno novi unutrašnji model. Ova vežba služi da vas podstakne na razmišljanje, da svoju ličnost ubacite u konkretnu ideju o tome šta želite. Naravno, rad na sebi je dugotrajan proces, ali mnogo je izvesnije da će mala promena izvesti drugačije ishode u vašem svakodnevnom životu nego neko dramatično menjanje i radjanje “novog ja”. Mali koraci i male promene dovode do novih postupaka i promena u ponašanju, a takve male promene dovode do menjanja neefikasnih obrazaca.

 

 

 

 

 

Prof. dr Aleksandra Đurić, psihološki savetnik,

Stručni odbor TAUS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *