Jesenji bluz – Psiholog Kristina Brajović Car

Spoljašnji činioci su prvi “Okidač” za pojavu sezonske depresije koja se na fiziološkom planu objašnjava  i hormonskim disbalansom.
Psiholog Krisina Brajovič Car, kosultant Opšte bolnice Bel Medic, kaže za “Planetu” da ovaj sezonksi afektivni poremećaj može, medjutim, da bude indikator dubljih psiholoških poremećaja.

“Očekuje se da ste tužni u jesen. Deo vas umire svake godine kada lišće opada s drveća i kada se gole grane bore se vetrom i hladnom zimsom svetlošću. Ali, znate i  da će doći proleće kao što znate da će reke ponovo teći nakon što se oslobode leda… ” Pise Ernest Hemingvej u “Pokretnom prazniku” šezdesetih godina prošlog veka. Tu prolaznu tugu, neraspoloženje, melanholiju ili depresivnosti, koju će prepoznati mnogi od nas, južnoamerički psihijatar Norman Rozental je dve decije kasnije (1984 godine) označio terminom zimska depresija – ili seoznski afektivni poremećaj  – o čemu je u svojim američkim istraživanjima, napisao i prve knjige na tu temu.

Sa dolaskom leta, o Hemingvejevoj “jesenjoj tuzi” i Rozentalovoj zimskoj depresiji razgovaramo sa konsultantom beogradske Opšte bolnice Bel Medic psihologom ass. mr Krisinom Brajović Car koja napominje da Američka psihološka asocijacija sezonsku depresiju ne karegoriše kao poremećaj za sebe već kao jednu od podvrsta u okviru sezonkih afektivnih poremećaja, precizinije kao simptomatoloski sklop u okviru afektivnih poremećaja.

Budući da počinje da se javlja već polovinom septembra i traje gotovo do početka novog leta, sezonka depresija je prema rečima naše sagovornice, kolokvijalno poznatija kao jesenja, odnosno zimska depresija. Sam naziv, pri tom, već ukazije da ova pojava ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno  naglo nastupaju nakom leta i zahtevaju odredjenu adaptaciju organizma. Pogadja nemali procenat stanovnistva – od 5 do 10 odsto – i učestalija je kako se geografski ide prema severu, u klimatski tmurnije predele.

Čim ode leto….
Spoljašnji činioci su dakle, onaj prvi “okidač” za razvoj sezonske depresije. Na psihološke funkcije relektuje se ne samo skraćeje dana i sve manji broj sunčanih sati koje smenjuju oblaci, magla i kiša, već i “napadi” sezonekih virusa koji izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam.

Većina ljudi se menje kreće i više vezuje za zatvorene prostore, vraća se radnim obavezama i manje se druži pa, uz pad energije i imuniteta i oslabljenu socijalnu podršku najčešće menja i režim spavanja i ishrane.  Viroze pa čak i obične prehlade, dovoljne su da umanje radni kapacitet, posao se gomila a sa njima i stres, na šta mnogi reaguju prokrastinacijom (odalganjem) svakodnevnih obaveza, te tako nekom vrstom “sabotaže” odgovaraju na izmenjene spoljašnje okolnosti i sužavanje životnih opcija karakterističnih za leto i period odmora.

Sezonska depresija se prepoznaje upravo po reagovanju na  tipične sezonske promene a jedna od bitnih karakteristika je objašnjava Kristina Brajović Car, da se donekle izmejeno psihološko stanje primećuje više godine za redom uvek u isto doba. U zavisnosti od toga koliko je organizam u stanju da toleriše i da se adaptira na nagle promene vremena, stanje se kao ciklus ponavlja u jesen ili u zimu a karakteriše ga osećaj iscrpljenosti sa primetinim razlikama u načinu na koji osoba “funkcioniše” u kličini životne volje i zainteresovanosti u kvalitetu sna i promenama apetita… Ukoliko se po odlasku leta ili sa ulaksom u zimu primete velike razlike u tim režimima i u opštoj psihološkoj ravnoteži može se govoriti o saeznskoj depresiji.

Naša sagovornica ističe da ovom stanju nisu liste podložni svi niti u istoj meri ali da je značajan broj ljudi vrlo osetljiv na sezonke promene, burno na njih reaguje i zaista pati, a posebno osobe sa genetskim predispozivicijama prema depresiji (endogena depresija)

Psihoterapija kao lečenje čoveka, ne samo poremećaj
Terapija medikamentima, koju prepisuju isključivo psihijatri odredjuje se na osnovu psihijatriske dijagnoze te se može reći da farmakoterapija pre svega leči poremećaj. Govoreći medjutim o psihoterapiji kao načinu lečenja seoznske depresije ass mr. Kristina Brajović Car ističe da se njome leči kompletna idividua. Psiholog nastoji da otkrije šta je to što je pored sezonskih promena doprinelo da odredjena osoba reaguje na dramatičnan način, šta je to posebno što postoji u nekom njenom svetu, u njenom okruženju i šta ona može da promeni od faktora na koje može da utiče da bi vodila
kvalitetniji život.

Nivoi regovanja su različiti. Kao blaži oblici javljaju se neraspoloženje, mrzovoljnost, zabrinutost ili negativizam što se slično pojavi predmenstrualnog sindroma, objašnjava fizioloskim faktorom – hormonalnim disbalansom. Jedna od hipoteza je napominje Kristina Brajović Car da manjak sunčeve svetlosti destimuliše moždani hipotalamus, koji je inače odgovoran za ravnotežu afekta što rezultira većim lučenjem hormona melatonina a smanjenom proizvodnjom serotina i dopamina.
Melatonin izaziva letargičnost pad energije i usporenost dok su serotin i dopamin pokretački hormoni koji aktiviraju organizam do stabilnosti za daptaciju. Uz podršku dva aktivatorska hormona na sve sezonke promene koje svako od nas registruje – regaujmo na aktivan i prilagodljiv način. Naša sagovornica medjutim dodaje da pomenuta hipoteza ne nudi kompletno objašnjenje fiziološke podloge za pojavu sezonskih depresija, zato što se pokazalo da lekovi koji inhibiraju lučenje melatonina ne pomažu u potpunosti. Prema njenim rečima pre će biti da se dogadja inidvidualno reazličita hormonska medjuigra što je razlog zbog koga farmakoloski tretman nije jednako delotvoran.

Antidepresivi ili psihoterapija?
Pored terapije korigovanjem lučenja melatonina, preventivno se na prve simptome sezonske depreisje može delovati i antidepresivima ali samo kod tipova ličnosti sa  endogenom (nasledno uslovljenom) depresijom, koji su izloženi riziku od razvoja prave depresije (neurotičnog ili pihotičnog spektra) budući da u takvim slučajevima sezonska depresija može da bude okidač za ozbiljne depresivne reakcije čak i za pojavu suicidalnih misli a posebno kada samoubilačka tendencija postoji i u anamnezi (istoriji boloesti) psihijatar će se odlučiti za blagovremeno uvodjenje antidepresiva.

Depresija – poziv u pomoć.
Kroz depresiju neke sobe – na sličan način zapravo pokušavaju da zatraže podršku i pomoć okoline da kažu da im je teško ili da poruče da nisu u stanju da same organizuju sopstveni zivot. Ass mr Kristina Brajović Car kaže da je depresija svojevrstan vid komunikacije, način na koji se indiviua koje ne ume otovreno da zatraži pomoć obraća svom okruženju.

Kod blažih slučajeva sezonske depresije dovoljna je psihoterapija usmerena na razvoj veštine kontrolisanja i zaustavljanja negativnih misli. U zamljama severnih geografskih koordinata primenjuje se takodje i fototerapija. Reč je o lečenju simuliranom sunčevom svetlošću, koje se temelji na činjenici da je veštačko osvetljenje desestruko slabije od one stimulativne sunčeve svetlosti tokom letnjih dana, mada treba nepomenuti da ni terapijska svetlost ne pomaže svim tretiranim osobama u istoj meri.

Prepoznavanje i dijagnostikovanje sezonske depresije, podseca Kristina Brajović Car, zahteva potvrdu višegodišnjim kontinuitetom, odnosno ne može se identifikovati prvm pojavom.
Ukoliko se pak pominjani simptomi ponavljaju u jesen i zimu više godina za redom, signal  su za diferencijalnu dijagnostiku, odnosno za istraživanje da li se iza psiholoških uzročnika krije i eventualna bioloska predispozicija. Klinička praksa je naime pokazala da sezonska depresija može da posluži kao indikator za dulje psihijatriske poremećaje.
Dogadja se da se nakon psihoterapije i analize svega što je prethodilo dramatičnom regovanju na sezoneks promene, pokaže da je pogodjena osoba još od adolescencije od kada inače počinjemo da ragujemo na  sezonske promene – teže izlazila na kraj sa tim problemima. Bivala je eksplozivnija i implusivnija ili sasvim letargična a to su bili znaci koji su zbog zanemarivanja eskalirali.
Najveći broj depresija se prema račima naše sagovrnice dijagnostikje baš u vreme kada preovladava sezonska depresija.

U zimskim mesecima dolazi i do psihotičnih eskalacija, ali su one zastupljene tokom cele godine, dok osobe sa neurotičnim sprektom depresija posebno reaguju na sezonske promene pa se ta vrsta depresije pre dijagnostikuje u jesenjim i zimskim mesecima nego u neko drugo doba godine.

Psiholog i Psihoterapeut Kristina Brajović Car

TAUS

TAUS

Balkanska Asocijacija za Transakcionu Analizu
TAUS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *